Moj prvi DEKUPAŽ

Izgledalo mi je kao nemoguća misija. To bojenje, raslojavanje salveta, pa tanano lepljenje, lakiranje,... Mislila sam da sam suviše nestrpljiva i neuredna za tako nešto, da jednostavno nisam vešta i za ovu tehniku... Kada bih poželela da neki predmet obučem u novo ruho jednostavno bih ga dala koleginici Goci koja je završila kurs za dekupaž i vrlo lepo i pedantno uživa u svom hobiju. Pogledajte:

Foto: EllaOllivera/privatna arhiva

Ovo je moja stara kutijica od furnira obučena u novo odelo. Draga uspomena koja je vremnom izgubila svoj vanjski sjaj. Sada je predivna i još više je oživela uspomenu na dragu mi osobu.

Zatim sam koleginici dala i prvi rad moje ćerke iz tehničkog obrazovanja rađen od šperploče. Kutijica je našla mesto na zidu u kuhinji. Posebno je draga tati koji baš nije bio oduševljen kada je čuo da će na njoj biti rađen dekupaž, ali kada je video da ništa na kutiji nije dirano već samo dekorisano veoma je zadovoljan. 

Foto: EllaOllivera/privatna arhiva

Ali,... Meni đavo nije dao mira. Mogu ja to - pomislih. Otišla sam u "Monart" i kupila osnovni materijal za početak: belu akrilnu boju, lepak i lak, četkice i sunđere, a pronašla sam i neke lepe salvete. Pa da počnem, ali od čega? Bilo bi lepo da u nečemu držim četkice i sunđere za dekupaž. Jedna usamljena, rasparena čaša prosto se sama nametnula.

Foto: EllaOllivera/privatna arhiva

• dobro sam oprala i osušila čašu 
• isekla motive sa salvete, skinula dva donja sloja viška
• nanela lepak na staklo i lepila salvetne motive
• malo prstima, malo sunđerom istiskivala vazduh i ravnala sličice
• nakon 24h sve prelakirala sjajnim lakom

Foto: EllaOllivera/privatna arhiva

Naravno da nije sve bilo savršeno. Nanosila sam previše lepka pa su mi se motivi gužvali i cepali. Skidala sam ih i morala da lepim nove. Znači: manje lepka, mnooogo manje lepka. Tapkanje prstima se nije baš najbolje pokazalo, ali lupkanje okruglim sunđerčićima jeste. Plašila sam se sušenja od 1-2 ili koliko već sati pa sam ostavila da se suši do sutradan. Lakiranje je bilo razočaravajuće jer su na providnom stkalu ostajali tragovi četkice. Onda sam opet spas pronašla u sunđeru. Kao da sam lupala pečate po čaši. A dobila sam neko mutno staklo ili šta već. Ipak, mi se mnogo više dopada nego sa tragovima četkice. Sada sam u potrazi za načinom kako da izlakiram predmet, a da nema tragova nanošenja, već da staklena površina bude kristalno jasna.

ps. Proverila sam u hobi prodavnici i rekli su mi da će na čaši uvek da bude tragova četkice i da neće biti kristalno jasna ali postoji sprej za mutno staklo pa ću probati i sa tim.

Onda je došla na red stara činijica, koju je trebalo prvo ofarbati belom akrilnom bojom... Ali, to je neka druga priča...