субота, 14. фебруар 2015.

HEKLANI MILJE sa motivom RUŽE u SRCU

Mali heklani milje sa motivom ruže u srcu.

Poklon za dragu koleginicu Gocu, koja me je uvela u dekupaž carstvo.


Rađen prema sledećoj šemi:



Heklica broj 1.35, beli konac "Koral.
Radjeno je metodom filetcrochet, odnosno puni i prazni kvadratići. 
Dimnezije su 35x37 kvadratića.
Potrebno je napraviti lančić od 106 petlji + 6 petlji za stubić 
odnosno praznu kockicu na kraju = 112 petlji
Heklati stubiće od 4 petlje i 2 navijutka
Prazan raditi tako što se isheklaju 4 petlje, preskoče dve petlje iz prethodnog reda, naprave 2 navijutka na heklici i isheklaju u trećoj petlji prethodnog reda.
Pun kvadratić raditi sa po 4 stubića 
odnosno 2 navijutka u svaku petlju prethodnog reda da bi se dobio 1 stubić.
Heklati dalje prema datoj šemi.
Umesto čipke tj.bordure uraditi okolo memice.

уторак, 10. фебруар 2015.

Moj prvi DEKUPAŽ

Izgledalo mi je kao nemoguća misija. To bojenje, raslojavanje salveta, pa tanano lepljenje, lakiranje,...Mislila sam da sam suviše nestrpljiva i neuredna za tako nešto, da jednostavno nisam vešta i za ovu tehniku...Kada bih poželela da neki predmet obučem u novo ruho jednostavno bih ga dala koleginici Goci koja je završila kurs za dekupaž i vrlo lepo i pedantno uživa u svom hobiju. Pogledajte:


Ovo je moja stara kutijica od furnira obučena u novo odelo. Draga uspomena koja je vremnom izgubila svoj vanjski sjaj. Sada je predivna i još više je oživela uspomenu na dragu mi osobu.


A ovo je prvi rad moje ćerke iz tehničkog obrazovanja rađen od šperploče. Kutijica je našla mesto na zidu u kuhinji. Posebno je draga tati koji baš nije bio oduševljen što sam dala da se uradi dekupaž, ali kada je video da ništa na kutiji nije dirano već samo dekorisano veoma je zadovoljan.

Ali,... meni đavo nije dao mira. Mogu ja to - pomislih. Otišla sam u "Monart" i kupila osnovni materijal za početak: belu akrilnu boju, lepak i lak, četkice i sunđere, a pronašla sam i neke lepe salvete. Pa da počnem, ali od čega? Bilo bi lepo da u nečemu držim četkice i sunđere za dekupaž. Jedna usamljena, rasparena čaša prosto se sama nametnula.


  • dobro sam oprala i osušila čašu 
  • isekla motive sa salvete, skinula dva sloja viška
  • nanela lepak na staklo i lepila salvetne motive
  • malo prstima, malo sunđerom istiskivala vazduh i ravnala sličice
  • nakon 24h sve prelakirala sjajnim lakom

Naravno da nije sve bilo savršeno. Nanosila sam previše lepka pa su mi se motivi gužvali i cepali. Skidala sam ih, i morala da lepim nove. Znači: manje lepka, mnooogo manje lepka. Tapkanje prstima se nije baš najbolje pokazalo, ali lupkanje okruglim sunđerčićima jeste. Plašila sam se sušenja od 1-2 ili koliko već sati pa sam ostavila da se suši do sutradan. Lakiranje je bilo razočaravajuće jer su na providnom stkalu ostajali tragovi četkice. Onda sam opet spas pronašla u sunđeru. Kao da sam lupala pečate po čaši. A dobila sam neko mutno staklo ili šta već. Ipak, mi se mnogo više dopada nego sa tragovima četkice. Sada sam u potrazi za načinom kako da izlakiram predmet, a da nema tragova nanošenja, već da staklena površina bude kristalno jasna.

ps. Proverila sam u hobi prodavnici i rekli sui mi da će na čaši uvek da bude tragova četkice i da neće biti kristalno jasna ali postoji sprej  za mutno staklo pa ću probati i sa tim.

Onda je došla na red stara činijica, koju je trebalo prvo ofarbati belom akrilnom bojom... Ali, to je neka druga priča...

Najvise Vam se dopalo!